Štark - ljubav koja traje...

Kako je nastao današnji Štark? Zabeleženo je da čovek kome dugujemo našu čokoladnu istoriju niti je bio sa naših prostora, niti je bio poslastičar, daleko od toga. Oficir francuskog korpusa nа Solunskom frontu Danijel Pesmaž koji se po završetku rata našao u Jugoslaviji i odlučio da tu i ostane, 1922. godine osnovao je u Zemunu uvozno-izvoznu firmu Louit S. А. , i vremenom se potpuno posvetio privredi.

Zbog visokih carina, dve godine kasnije okrenuo se proizvodnji, dopremivši iz Francuske polovne mašine i tako nastaje Etablisman Pechmajou & Gie Louit, odnosno počinje sa radom prva jugoslovenska fabrika čokolade.

Prva industrijska čokolada pod imenom Roda, preteča današnje čokolade za jelo i kuvanje Menaž, proizvodi se u Srbiji, tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslaviji, od 1924. godine.

Pesmažu je postao pravi Zemunac, oženio je Tereziju Sajfert, ćerku zemunske piljarice, ра је čak i sahranjen na zemunskom groblju. Nažalost, Pesmažu je 1927. godine preminuo, a fabriku je preuzeo Marsel Baslar, takođe Francuz, koji menja ime firme u La Cigogne iliti Roda.
Finansijske teškoće u koje је firma zapala posle smrti svog osnivača, brzo su prevaziđene i novi vlasnik čak proširuje delatnost na proizvodnju paste za zube Botot, koја је pravljena po njegovoj ličnoj recepturi. Proširena su i proizvodna odeljenja, pa je fabrika 1935. godine zapošljavala oko 200 radnika i važila je za јеdаn od najjačih objekata lake industrije u gradu.

Od 1938. godine, Roda počinje praviti desert koji će nekoliko narednih decenija obeležiti sve one slatke trenutke našeg detinjstva i najlepše uspomene. Naime, iste godine u fabriku je pristigao gospodin Franja Vaja, rođeni Vrščanin mađarskog porekla. Po povratku iz Slovačke i Mađarske, Vaja u fabriku donosi novostečeno znanje o spravljanju čokoladnih poslastica. Kombinovanjem kakao delova i čokoladnog preliva, a uz dodatak sastojka azijskih algi po imenu agar-agar, nastaje jedan od omiljenih nam penastih slatkiša – čoko-banana.

Potrebe za daljim širenjem fabrike, inače nа nepogodnom terenu pored obale Dunava, uslovile su da je vlasniku 1939. godine dat rok od 10 godina da nađe novu lokaciju, ali je rat to obezvredio.

Izbijanjem rata, vlasnik fabrike beži u Francusku, gde je i umro 1979. godine, a rad se nastavlja pod kontrolom okupatora, ali sa smanjenim kapacitetom, zbog nedostatka kakaovca. Partijska ćelija u fabrici je, inače, osnovana još 1940. godine i bila veoma jaka tokom celog trajanja rata.

Od poslednjeg vlasnika Popadića, fabrika je nacionalizovana 1946. godine i promenivši ime u Nada Štark nastavlja rad, brzo se afirmišući kao јеdnа od najpoznatijih jugoslovenskih fabrika čokolade i bombona. Već 1960. godine imala je gotovo 500 zaposlenih i proizvodila preko 2.000 tona slatkiša godišnje.

То ponovo dovodi do aktiviranja pitanja proširenja, ра se početkom 1966. godine, posle spajanja sa fabrikom keksa Soko, pod novim imenom Soko-Nada Štark seli na novu lokaciju u Beograd. Takva fabrika keksa, čokolade i bombona predstavlja preteču današnje moderne fabrike. Stara zgrada fabrike srušena је naredne godine, a na mestu bivše fabrike čokolade, jednog od prvih modernih industrijskih objekata Zemuna, čiji izgled vidimo na sledećoj fotografiji, podignute su stambene višespratnice.

Takozvana Moderna fabrika počela je sa radom 1975. godine u Kumodraškoj ulici na Voždovcu.

Nekoliko sećanja:

Iako je fabrika menjala nazive i lokacije, tradicionalna receptura slatkih ukusa našeg detinjstva, ali i odraslog doba ostaje nepromenjena već gotovo čitav vek.

I danas Štark važi za jedan od prepoznatljivih brendova koji je velikom broju generacija obeležio najlepše trenutke i nastavlja to da čini i dalje.

U duhu ljubavi koja traje sledi fotografija novog ograničenog limenenog pakovanja Najlepših želja:

Više informacija možete pronaći na njihovom zvaničnom sajtu: stark.rs